Immigration History from Bosnia & Herzegovina to Victoria
Few people immigrated to Australia from the region now recognised as Bosnia-Herzegovina until after World War II. By the 1960s and 1970s rising unemployment in the then Socialist Federal Republic of Yugoslavia caused the government to ease emigration restrictions, allowing increasing numbers to migrate to Australia. Many settled in Victoria.
In March 1992 the people of Bosnia-Herzegovina voted in favour of independence from the Yugoslav federation. Ethnic divisions saw Serbian leaders declare a separate Serbian Republic of Bosnia-Herzegovina, whilst the Croatians joined forces with the predominantly Muslim government in the capital, Sarajevo. Violence erupted, and thousands of people were forcefully expelled from their homes. More than one million people sought new homes around the world.
Australia received several thousand immigrants from war-torn Bosnia-Herzegovina, the vast majority of whom arrived under the Refugee and Humanitarian Programs. By 1996, a year after the civil war had ended, almost 14,000 migrants from Bosnia-Herzegovina were living in Australia. Most of the new arrivals settled in Victoria – Bosnia-Herzegovina was the fifth-largest source of immigrants to Victoria in 1995-96.
By 2011, Victoria was home to 8,486 people from Bosnia-Herzegovina. Predominantly living in the Dandenong area, most members of this community are Muslim, followed by Eastern Orthodox and Catholic. Bosnian is the dominant language spoken at home, followed by Serbian and Croatian.
Today most Victorians from Bosnia-Herzegovina are employed as tradespeople and transport and production workers, despite many having professional qualifications. Their community life is supported by a range of cultural organisations, both religious and secular.
Immigration History from Bosnia & Herzegovina (Croatian) to Victoria
Do svršetka II. svjetskog rata, iz područja danas priznatog kao Bosna i Hercegovina u Australiju je emigrirao tek malen broj ljudi. 60tih i 70tih godina rastuća nezaposlenost u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji potaknula je vladu da ublaži imigracijska ograničenja, čime je omogućeno većem broju osoba da useli u Australiju. Velik broj nastanio se u Viktoriji.
U ožujku 1992., narod Bosne i Hercegovine glasovao je u korist osamostaljenja od jugoslavenske federacije. Etničke podjele dopustile su da srpski lideri proglase odvojenu Republiku Srpsku Bosne i Hercegovine, dok su Hrvati udružili snage s većinskom Muslimanskom vladom u glavnom gradu Sarajevu. Izbili su neredi, i na tisuće ljudi nasilno je prognano iz svojih domova. Više od miljun ljudi krenulo diljem svijeta potražiti novi dom.
Australija je prihvatila nekoliko tisuća doseljenika iz ratom razorene Bosne i Hercegovine, od kojih je većina stigla putem izbjegličkih i humanitarnih programa. 1996. godine, godinu dana po završetku građanskog rata, u Australiji je živjelo gotovo 14.000 iseljenika iz Bosne i Hercegovine. Većina novih useljenika nastanila se u Viktoriji – Bosna i Hercegovina je od 1995. – 1996. bila na petom mjestu među ishodištima po broju useljenika u Viktoriju.
2011. godine Viktorija je postala obitavalištem 9.163 osoba iz Bosne i Hercegovine. Većinu članova ove zajednice, naseljene pretežno na području Dandenonga, čine muslimani, nakon kojih slijede pravoslavci i katolici. Bosanski dominira kao govorni jezik u kućanstvima, a slijede ga srpski i hrvatski.
Većina stanovnika Viktorije bosansko-hercegovačkog podrijetla danas je zaposlena u obrtničkim zvanjima, te u prijevozu i proizvodnji, premda mnogi posjeduju stručne kvalifikacije. Život njihove zajednice održava niz kulturnih organizacija, vjerskih i svjetovnih.
Immigration History from Bosnia & Herzegovina (Serbian) to Victoria
Мали број људи емигрирао је у Аустралију из региона који је сада признат као Босна и Херцеговина, после Другог светског рата. 1960-их и 1970-их повећана незапосленост у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији довела је до тога да влада умањи емиграциона ограничења, допуштајући већем броју људи да емигрирају у Аустралију. Многи од њих настанили су се у Викторији.
У марту 1992. грађани Босне и Херцеговине гласали су за независност од бивше Југословенске федерације. Етничке поделе довеле су до тога да лидери Срба декларишу одвајање у Републику Српску у Босни и Херцеговини, док су се Хрвати удружили са муслимаском већином у влади, у главном граду Сарајеву. Насиље је достигло врхунац и хиљаде људи било је принуђено да напусти своје домове. Више од милион људи морало је да пронађе уточиште широм света.
Аустралија је прихватила неколико хиљада емиграната из ратом захваћене Босне и Херцеговине. Највећи број њих је дошао са избегличком визом и у склопу хуманитарног програма. До 1996. када се грађански рат завршио, скоро 14,000 емиграната из Босне и Херцеговине живело је у Аустралији. Највећи број њих настанио се у Викторији. Босна и Херцеговина је била пети највећи извор емиграције у Викторију у периоду од 1995 до 1996.
До 2011, Викторија је била нови дом за 9,163 људи из Босне и Херцеговине. Највећи број ових људи живи у области Данденонг и већином су Муслимани, затим Православни Ортодокси и Католици. Босански језик говори се у највећем броју домаћинстава, затим Српски и Хрватски.
Данас највећи део Викторијанаца из Босне и Херцеговине запослени су као занатлије, у транспорту и као фабрички радници, иако многи од њих поседују професионалне квалификације. Њихов живот у заједници потпомогнут је од стране многих културних организација, и верских и световних.
Immigration History from Bosnia & Herzegovina (Bosnian) to Victoria
Prije drugog svjetskog rata u Australiju je emigriralo malo doseljenika iz regije koja se danas naziva Bosna i Hercegovina. Porast stope nezaposlenosti šezdesetih i sedamdesetih godina u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji primorao je vladu da smanji restrikcije na iseljavanje tako da se povećao broj onih koji su doselili u Australiju. Mnogi od njih su se naselili u Viktoriji.
U martu 1992 godine, građani Bosne i Hercegovine su izglasali nezavisnost od jugoslovenske federacije. Etničke podjele su dovele do toga da srpski lideri proglase takozvanu Srpsku republiku Bosnu i Hercegovinu a Hrvati su se pridružili predominantnoj bošnjačkoj vladi u glavnom gradu Sarajevu. Došlo je do erupcije nasilja a hiljade osoba je nasilno protjerano iz njihovih domova. Više od milion ljudi potražilo je novi dom širom svijeta.
Australia je primila nekoliko hiljada doseljenika iz ratom razorene Bosne i Hercegovine od kojih je većina stigla u sklopu Izbjegličkog i humanitarnog programa. Do 1996, godinu nakon završetka rata, broj doseljenika iz Bosne i Hercegovine u Australiji se popeo na 14 000. Većina novopridošlica su se naselili u Viktoriji. Bosna i Hercegovina je 1995 i 1996 bila peta zemlja po broju doseljenika u Viktoriju.
Do 2011, Viktoria je postala dom 9,163 osoba iz Bosne i Hercegovine. Oni su se naseljavali najviše u području Dandenonga a većina pripadnika ove zajednice su muslimani zatim pravoslavci i katolici. Najrasprostranjeniji jezik koji se govori kod kuće je bosanski a zatim srpski i hrvatski.
Danas, većina građana Viktorije porijeklom iz Bosne i Hercegovine rade kao zanatlije i transportni i fabrički radnici iako mnogi posjeduju visoku stručnu spremu. Njihov društveni život odvija se u mnogim kulturnim udruženjima vjerskog i sekularnog karaktera.
